Rajko Džaković spada među retke ljude koji su uspešno i novinarili i rimarili. Ne odustajući od kratke forme, u melodične lirske zvuke upleo je epske prizvuke, poštujući legende i običaje, istorijske i antropološke kodove svoje sredine, uspostavljajući prepoznatljiv rimarijum, što će, nadamo se, istoričari i teoretičari domaće književnosti umeti da zapaze, provere, utvrde, procene i pozdrave. Džaković je jedan od stamenijih pisaca i svedoka svog etnosa i svog vremena. I ovom knjigom ostaviće neizbrisiv trag da iz Brajkovače u svet nije bio uzaludan njegov vratolomni let.
(Radomir Mićunović)