Knjiga predstavlja prvi izveštaj koji je na zahtev Karla V, vladara u čijoj državi „sunce nikad ne zalazi“, podnet u pisanoj formi španskom dvoru, a koji se bavio istrebljenjem starosedelaca tadašnje, pretežno španske Latinske Amerike. Pisac, iako svešteno lice, ima razumevanja za potrebe lokalnog ne-hriščanskog stanovništva, stavljajući pritom na stub srama prvenstveno ljudsku pohlepu, rušeći mit da je grubost kolonista prema starosedeocima poticala iz verskih razloga, budući da su Španci, izašavši iz viševekovne borbe protiv Muslimana, sve ne-hrišćane videli kao niža bića.