Zašto, kada i kome ova moja knjiga pesama imenovana OJ, NA KOSOVU? Oklevam i oklevao sam sa njenim objavljivanjem od prvih trenutaka njenog nastanka i i nastajanja. Najpre sam poverovao da će to biti knjiga duše, sumračnih zaključaka, udesnog gubitka nade (mogla je imati naslov ZBOGOM SRBIJO), ali, ubrzo sam bio odustao od toga jer mi se činilo bolnim i unedogled mračnim. Nekako u isto vreme (po Vidovdanu 2011) započeo sam upisivanje nove udesne knjige o mom Kosovu, o našem kosovsko-metohijskom sledu udesa, do udesa, do udesa… tri pune vidovdanske godine! I tad, tad-naovamo i svima nama, skrito i očito – na sve četiri strane sveta i belosveta, evo me u odluci da ovu i ovakvu knjigu objavim, sudbinski – kod Filipa Višnjića!
Od lirsko-epskog mogućeg nam nazivnika Boj na Kosovu, samosvesno i jurodivo otkinuh ono veliko i istorijsko slovo „B“, možda i više od vasionskog pojmovnika Bog, da mi to i On vidi i uvidi? Zasad samo ovaj „trogodni lirski uskličnik“, ovo moje OJ, NA KOSOVU!, u tri zasebne celine-krika. Da li je ovo (samo) poezija, stih do stiha i sve to, uzeto zajedno, od pesme do pesme, sad dato u trogodnom uskliku i u „suzi jednog jedinog deteta“, kako bi to kazao onaj Fjodor Mihajlovič, ne-pesnik a umnik? Ne mogu to, ni sutra, znati.
(Adam Puslojić)
