ZAVEŠTANJA IZ KAMENA

Može se reći da u svakoj pesničkoj knjizi, koja podrazumeva iskustva modernosti oslonjene na izvesne elemente tradicije – zapravo, pisane ne po svaku cenu avangardnog domašaja, nalazimo značenja poetičkog prinavljanja, a samim tim delimično i punoću autentičnog progovora. A jedna od takvih pesničkih knjiga jeste „Zaveštanja iz kamena“ pesnikinje Jablanke Pavlović, afirmisane uveliko u sokobanjskom književnom krugu i nesumnjivo stvaralački prisutne u srpskoj savremenoj poeziji. Iako je kamen dominantan, kao simbol čvrstine i trajanja, nameće se metaforički iz njegove stvarne nutrine životodajnost i bezbroj asocijativnih imenovanja, ali i nešto teško iskazivo i zaključano u bezrečje – u onaj nastasijevićevski poetski nukleus… Naša pesnikinja intuitivno oseća svoju bliskost sa kamenom i jednostavno svoju sluh poverljivo prinosi zaveštanjima predaka, koji u kamenim staništima obitavaju neumrli, crpeći duhovnu snagu za potomke i pokoljenja pred pretećim apokaliptičnim samozaboravom. (Radomir Andrić)